Rezervat Ivanovacka ada, 06.11.2011.

Mechanin - Monday, November 7, 2011 11:20 PM

Juce, obisli smo dobar deo rezervata Ivanovacka ada. Vetar je bio umeren i na momente jak, bilo je i po malo sunca, lepo vreme za obilazak takvog terena, a i zbog niskog vodostaja Dunava kada se jedino moze prici nekim delovima koji su uz depresije, presusene uvale, bare sa manje ili vise vode itd..

Osim zute table obavestenja gde ste dosli, (koju mozete videti na fotografijama u prilogu), koja vas doceka na ulazu nista drugo sto je vidjeno ne odaje utisak rezervata. Odmah nakon table "rezervat", naici cete na tablu koju je neko sklepao na kojoj pise da je kamp Ljubavno ostrvo, koji je ponovo na divlje formiran ali zatvorenog tipa. Uzasne i grozne sklepurije od nazovi satora od vristece plave cirade, a napredak se valjda sastoji u tome sto je sada to kamp u rezrevatu "zatvorenog tipa" , ne znam samo za koga je zatvoren a za koga otvoren, stoji cak i neka rampa od posecenog drveta koju su stavili, djubre naravno neizbezno , sreca, pa nikoga nije bilo.

Dalje, naidjete na paljevine sumskih ostataka, pa i citavih stabla koji su preostali od proslogosnje sece, a za tim na stotine metara sece koja je u toku, ali nedelja popodne, pa nije bilo radnika. Sece se EA topola a vide se i novi zasadi . Kada se prodje preko krsa od sece, mozete izaci na prvu depresiju u kojoj jos ima vode, a na drugoj obali se nalazi veliki broj gnezda caplji. To je po svemu sudeci veliko gnezdiliste ptica, trebalo bi prebrojati sva gnezda jer ih ima mnogo, pa ce to biti neki sledeci put kad jos lisca opadne ukoliko Dunav ne nadodje u medjuvremenu pa se ne moze prici. Ukoliko pomislite da je to gnezdiliste caplji ostalo zato sto se cuva, pogresicete, to je prezivelo samo zato sto se tamo ne moze prici ni sada, ni peske, jer iako izgleda da je suvo, duboko utanjate u blato, dakle, mehanizacija ne moze da udje. Seca se zavrsava na samom rubu depresije,sve dokle se moze prici mehanizacijom.
Od ptica, na celom tom delu koji bi trebalo da vrvi od vodenih ptica, videli smo samo 1 sivu caplju, mladu jedinku.

Kad sve to proodjete ulazite u poodraslu sumu EA topole koja ce se verovatno seci dalje jer je po starosti i izgledu ista kao i ona cija je seca u toku sada. U tom delu nasli smo svega 3 stara , prezivela hrasta , izmedju topola, pa je pravo cudo da su jos uvek tu, na jednom od tih stabala nalazi se staro gnezdo misara. Ako dodamo jos jedno stablo hrasta s pocetka , to je sve skupa 4 stabla, a obzirom na stepen proredjenosti i velicinu ade, mozda ih na celoj adi ima 10.
Ali zato se na svakih 50 do 100 metara nalazi lovacka ceka, sklepurija takode. . Pitanje je naravno sta love jer nema ni tragova prisustva zivotinja. Ako se izuzme par aktivnih rupa od lisica i nesto tragova divljih svinja kod sledece velike depresije u kojoj jos ima vode, jedan trag prissutsva srndaca to je sve sto ima od zivotinja. Tragovi divljih svinja, iako brojni po krajevima depresije, ukoliko se pogleda bolje, i prati kretanje, pokazuju da je to svega 2-3 odrasle jedinke sa 5-6 prasica. U kraju vece depresije gde nema vode, lovci su vec bili vredni i vidi se da su donosili kukuruz u klipu , nedalko je i ceka, da to malo jada namame da dolazi da se hrani ne bi li i njih lakse pobili. Od ptica i dalje nista./

Od ptica, pocastio nas je jedan vodomar koji je lovio ribice na ivici jedne bare i jedna zenka velikog detlica koja se zavukla u rupu , koju mozete videti na slici, na spavanje. Adu je nadleteo, prkoseci vetru i jedan misar, ali dosta daleko. Moglo se cuti jedno manje jato plavih senica i par glasova carica, a u jednom mometnu iz pravca Dunava oglasio se kratko belorepan ali nismo uspeli da ga vidimo. U kasnijim popodnevnim satima, sa Dunava su pocela da pristizu jata od po 15-ak velikih vranaca koji su preletali adu i odlazili negde na spavanje. Sve skupa u jatima, mozda je bilo oko 150 vranaca, a pravac kojim su se kretali pokazuje da im je spavaliste daleko odatle.

Ovo je jos jedan od brojnih primera na sta kod nas lice toboz zasticena dobra, jer naziv rezervat ni priblizno je odgovara ambijentu, cak ne znam ni zasto se ovo zove rezervat i cega je rezervat? Osnovni ambijent, tj. sastav flore je potpuno izmenjen na stetu biodiverzieta u celini, tacnije od izvornih odlika takvih terena koje se jos po malo mogu videti uz deprsije koje su pod vodom, sve drugo je unisteno sadnjom EA topole, ispod koje ne raste nista, nema nista za ishranu zivotinja , nema mesta za genzdjenje ptica a sama suma od EA topola neprohodna je zbog lijana i ostalog rastinja koje uz nju ide, negostoljubivog kako za zivotinje tako i za ljude.

Zaista bih volela da mogu da napisem nesto lepse, o svemu sto smo tamo videli....ali to bi bila lazna slika ili slika s pogledom samo na ono sto zelimo pokazati a nista drugo ne vidimo, pa barem da je bilo vise ptica ali ni to. Sve do sada vidjeno, to jeste rezervat ali su gajenje EA topole, sve sto je bilo od nasih vrsta unisteno je, cak je i nutrija preovladjujuca zivuljka .
Ovo je samo osnovno, sve bi se to dalo detaljnije i preciznije napisati, no steta po prirodu je svakako ogromna, a ono impozantno gnezdiliste treba sacuvati na neki nacin. . I ovde gazuje JP Vojvodinasume.

Da li uopste postoji ijedna takva dunavska ada na toku Dunava kroz nasu zemlju, a da nije unistena ili ostecena sadnjom EA topola?

pozzz, vesna

Marko Tucakov - Thursday, November 10, 2011 8:48 AM

Vesna,

pretpostavljam iz ovog maila da niste obisli zasticeno podrucje (spomenik prirode, ne rezervat), nego nezasticeni deo Ivanovacke ade, na kom su prisutne kolonije ptica, a onaj cuperak od spomenika prirode, sav zarastao, verovatno niste.

MT

Mechanin - Thursday, November 10, 2011 11:57 AM

Marko,
nismo obisli jer bi takvo sto sigurno odmah uocili, a ako mi obelezite na google mapi, gde se to nalazi,obici cemo svakako jer planiramo ponovo da odemo zbog gnezda, da bismo znali koliko ih ima a bas ih ima. Ovde smo trazili nesto drugo i nasli.

Ili sta god treba da se pogleda, kazite, posto nam je blizu.

p.s. spremicu i malo slika sa Vincanske bare, ko zeli da ode pre kisa, jer posle kad se raskaljuga, tesko....

poz, vesna