Vrabci (sve na jednom mestu)

Zoran Mechanin - Thursday, March 17, 2011 11:44 AM

http://www.worldsparrowday.org/

http://www.pressbox.co.uk/detailed/Society/First_World_House_Sparrow_Day_to_be_Celebrated_on_20th_March_445481.html

I fotografije

Dragan Simic - Thursday, March 17, 2011 4:10 PM

Niste pazljivo citali - to je svetski dan vrapca pokucara samo

Katarina P. - Thursday, March 17, 2011 4:16 PM

Znaci ljudi su slali pogresne slike ))) ajd sad kad cepidlacimo da napomenemo i da jos uvek nije 20 mart, pa su onda slike cak poslate i prerano..... a ja taman htela da posaljem i ja nekog vrapca pa pogledah u kalendar i kao... oops... rano je jos.... ))

Dragan Simic - Friday, April 29, 2011 10:07 AM

Primetio sam da su mi negde nestali vrapci !!!!
Nema ih ni na Banjici (iako imam ostale - vrane, svrake, gugutke, stiglice i par sokola misara) niti ih ima na Adi Ciganliji kod reni bunara R-17 gde mi je splav ???
Ne znam u cemu je problem - da nisu otisli na letovanje zimus pa se ceka povratak ?

Molio bih ako moze odgovor na svaba@eunet.rs !!!

Pozdrav Arbajter Dusan, Bgd 28.04.2011g.

Zheljko, neko vam je na banjici pokrao vrapce?

Zheljko Stanimirovic - Friday, April 29, 2011 2:48 PM

Ne sećam se kada sam ih poslednji put video (ali ih nisam ni tražio).
Zh.

Dragan Simic - Friday, April 29, 2011 2:54 PM

Da li iko obraca posebnu paznju na vrapce, i da li imamo terenskih podataka koji bi ukazali na negativan trend populacije u poslednjih 10 ili 15 godina?

to sto se svako malo javi neki zabrinuti gradjanin bih pre objasnio rusenjem najblize stare kuce sa strehom i nestankom "njegove" kolonije vrabaca pokucara, nego stvarnim smanjenjem brojnosti. imamo li indicija da u tome gresim?

Dragan Simic

Mechanin - Friday, April 29, 2011 9:39 PM

"Covek s povredjenom cavkom" s kojim sam se sinoc cula rekao mi je da u gradu nekoliko godina unazad u kraju gde zivi nije video "domaceg, naseg" vrapca i pitao da li se zna sta je s vrapcima i gde su ? Kraj oko masinskog fakulteta.

p.s. kod nas "na selu" ih ima, uveliko se gnezde i kod nas u dvoristu i okolo, i bas su brojni tako da mozda dohranjivanjem u zimskom periodu uticemo i na njihovu populaciju pored senica i drugih vrsta koje su ove zime kroz nase hraniliste prosli u hiljadama jedinki, svakodnevno.

pozzz

Gordan Pomorisac - Monday, May 2, 2011 6:07 PM

Kod nas oko novobeogradskog bloka 44 vrabaca ima. Ne znam da li ih ima manje nego ranije. Zimi se okupe u velika jata po nekad sastavljena od obe "domaće" vrste i traže hranu po travnjacima i rudinama. Evo nekoliko skorašnjih snimaka. Svi su nastali u blokovima 44 i 45.
Pozdrav,
Gordan Pomorišac

Dejan Djapic - Monday, May 2, 2011 7:55 PM

Mene zanimaju vrapci.vec 5-6 godina pratim nekoliko jata na nocilistima u okolini stanisica.moj utisak je da im se broj smanjuje.narocito domesticus-u.

Dragan Simic - Monday, May 2, 2011 9:00 PM

A smanjenje u tom periodu ugrubo iznosi..?

Dejan Djapic - Monday, May 2, 2011 9:41 PM

20-30% zavisi od jata

Dragan Simic - Monday, May 2, 2011 9:59 PM

da li tome mozes da pripises ma koji uzrok?

Dejan Djapic - Tuesday, May 3, 2011 8:41 AM

mogao bih samo da nagadjam.po meni su u pitanju opsta mesta kao staniste hrana klima.mislim da se to uklapa u opsti trend smanjenja brojnosti nekih vrsta ptica

Vokivasic - Tuesday, May 3, 2011 9:37 AM

Postoje istorijski uzroci za koje je teško pohvatati sve merljive varijable. Ne zaboravite da je vrabac antropofilni došljak, koji se milenijumima širio iz bliskoistočnih pustinjskih oaza, najpre prateći naseljevanje evropskih i severnoafričkih mediteranskih obala i razvoj poljoprivrede. Evropu je potpuno osvojio u vreme rimskih osvajanja, a Ameriku, Australiju i mnoga ostrva sredinom 19. veka. Tada je bio na vrhuncu i najrasprostranjenija vrsta ptice u Svetu. To je bilo vreme zaprežnog transporta sa enormnim količinama stočne hrane koja se takođe transportovala, skladištila i rasipala. I ostala hrana se koristila, čuvala i prenosila po svetu u ambalaži koja je podrazumevala redovni rastur. Na selima, živina je hranjena na otvorenom, u dvorištima, a organski otpad je odlagan na takođe otvorenim bunjištima. Drsetine miliona konja su ceo svet zasipale tonama izmeta sa nesvarenim zrnima zobi – glavnom zimskim prehrambenim resursom vrabaca (bar u Beogradu mog detinjstva). To je bilo zlatno doba vrabaca. Po gradskim ulicama nije bilo toliko uličnih golubova, uličnih vrana, uličnih gačaca i uličnih galebova, kao nadmoćne konkurencije. Sada se to sve promenilo: milion puta je manje resursa, a čak je i jača konkurencija i predatorstvo. Slično je i sa opadanjem populacije gugutaka. Antropofilni bliskoistočni došljaci su u regresiji.

Voki

Dejan Djapic - Tuesday, May 3, 2011 11:48 AM

Ubi ih ambalaza)))...bas kao sto ce i nas ako je nastavimo rasipati na sve strane.meni se cini da gugutki ne opada brojnost.doduse nisam obracao paznju.najupecatljiviji primer ekspanzije za mene je crna crvenorepka.koliko pamtim uopste ih nije bilo kad sam bio klinac.onda je usledila ekspanzija a sada kao da broj parova stagnira.tako je barem u stanisicu.sta je razlog njenog sirenja u naseljima panonske nizije?

Vokivasic - Tuesday, May 3, 2011 1:08 PM

Obe crvenrepke su se sinantropizovale, ali sa faznom razlikom. Sećam se da sam prvo gnezdo obične crvenrepke na nekoj zgradi našao u jednom javnom WCu u Kalemegdanskom parku u Beogradu šezdesetih godina 20. veka, dok ispod 1000 m crnih u Srbiji nije bilo sledećih 20 godina ni od korova. Tada se crna zvala PLANINSKA CRVENREPKA. U to isto vreme u Zapadnoj Evropi je crna već odavno živela po nizinskim gradovima. U Nemačkoj su je zvali Hausrotschwanz (gradska cr), a običnu Gartenrotschwanz (baštenska cr). Ponižavanje crnih zabeležio sam tek 1980, opet u jednom WCu, ovog puta motela pored autoputa (Arhiv bioloških nauka 33/1‑4: 1P‑2P, Beograd 1981), a od tada je njeno širenje u Panonskoj niziji jedno vreme praćeno. To je samo jedan od primera asinhronih zoogeografskih promena zapadnih i istočnih populacija istih vrsta u Evropi (Zbornik radova o fauni SR Srbije 3: 193–208, SANU, Beograd 1985).

Ogromne se promene dešavaju među pticama. Znate li da je 1939. utina otkrivena kao nova vrsta-gnezdarica u okolini Beograda (K. Martino: Dve nove gnezdarice u okolini Beograda. Lovac 5–6: 108–110, Beograd 1939)? Do tada se smatralo da živi u planinskim četinarskim šumama.

V.

Miso Jankovic - Wednesday, May 25, 2011 5:36 PM

U širokom polju oko Ljubovije ovih dana vrvi od mladih Poljskih vrabaca (Passer montanus), Štiglica, Običnih travarki, Crnoglavih travarki a stigao nam je uveliko i Rusi svračak . Juče sam prošao oko 4 km pored Drine u delu koji se zove Kašice i prebrojao čak 30 mladih ptica vrabaca, što je po meni ekstra s obzirom da se mnogi žale kako ih je sve manje; Bogu hvala kako ja vidim kod mene ih više nego lani.

Maciej Szymanski - Friday, May 27, 2011 6:21 PM

Dragi Ligaši,
Izuzetna stvar se dogodila u Ščećinu na severozapadu Poljske. Iz jednog jajeta izlegli su se sijamski blizanci vrabaca.
Juce su pokusali da ih hirurski razdvoje medjutim ptice su se uplasile i razdvojile su se same. Nazalost svaki od njih ima samo jednu nogu i morace da ostanu u pticjem azilu.
http://www.gs24.pl/apps/pbcs.dll/gallery?Site=GS&Date=20110526&Category=szczecin&ArtNo=661743416&Ref=PH&Params=Itemnr=1
Lep pozdrav
Maciej Szymanski

Mechanin - Saturday, May 28, 2011 8:15 AM

Ovo je fascinantno, nemam reci.
Sreca pa su bili spojeni kod nogu, a ne kod krila.
I sreca da imate prihvatiliste za takve ptice, (sto mi jos uvek nemamo) i da ce se u narednom periodu posmatrati i cuvati ti vrapcici u sigurnim uslovima. I nadam se da cete nam, ako budete u prilici, gosp. Maciej, preneti nove vesti o njihovom zivotu.

p.s. Razdvajanje su malo pomogle i neke plemenite ruke, svaka im cast.

pozdrav, vesna

Ena Simic - Thursday, June 9, 2011 9:38 AM

Pozdrav,
obracam vam se sa neobicnim pitanjem, mozda je malo off topic, ali ne bih znala kome da se obratim. Komšija na moru ima bar i, naravno, na palmama iznad kafica gnijezde spanjolski vrapci. Palme nece sjeci, jer su stare, lijepe i u kulturno-historijskom dijelu grada. Pticiji izmet pada po ljudima i ptici su par puta upali ljudima u čaše.
Obratio se meni sa pozivom za pomoć. Kaze stavio je oglašivač sa jastrebom i kopcem, ali ne pomaze.
Da li je slucajno neko imao slicnih iskustava?
hvala unaprijed
Ena

Dejan Djapic - Thursday, June 9, 2011 9:41 AM

Mozda da stavi suncobrane nad stolove.koliko sam video gotovo svuda u primorju to je praksa
dejan

Ena Simic - Thursday, June 9, 2011 9:44 AM

Ma da, pored fizicke zasite nista drugo mislim ne funkcionise

Dragan Simic - Thursday, June 9, 2011 9:57 AM

Ili da u svaku casu stavlja one male koktel-suncobrane?